Била једном мама зечица и тата зец и имали су седам малих зечића. Нису знали који би од њих могао бити прави ускршњни зец. Узели су зато корпу пуну шарених ускршњих јаја и позвали своју децу.«Да видимо који ће од вас бити прави ускршњи зец!», рекоше.»Понесите ова јаја деци.!»

Први приступи најстарији зец, звани Дугоушко. Први приступи најстарији зец, звани Дугоушко. Он узе златно јаје па потрчи с њим кроз шуму.

Преко пропланка, преплива мало језеро, које се налазило на путу...

Поново на ливаду, па све до дворишне ограде куће у којој су становала деца. Она су за зеку, у врту, већ припремила гнездо. Дугоушко узме јаки залет и једним скоком прескочи ограду. Али јао! Није добро оциенио, залет је био превелик, он је прејако скочио, а јаје му је притом ударило у земљу и разбило се. Жалостан и покуњен врати се кући необављена посла. Он није био прави ускршњни зец.

Сада је дошао ред на другог зечића, званог Вртиреп. Он узе сребрно јаје , па потрчи с њим кроз шуму. Но, чим је стигао у шуму, с гране га зовне врана:»Зеко што то носиш? Покажи ми!»«Носим јаје за децу. Зар не знаш да већ долази Ускрс?» Док је он причао, врана је зграбила јаје и одлетела с њим. Ни он није био прави ускршњи зец.

Дошао је ред и на трећег зеца, који се је звао Сладибрк. Он узе чоколадно јаје, па хоп с њим кроз шуму! На самом рубу шуме, надомак пропланку, дочека га веверица и упита. »Зеко, што то носиш?» «Чоколадно јаје за децу!» «Мммм», рече вјеверица. «Дај ми мало да лизнем, молим те!» Лизне она, лизне зеко, лизне она, лизне зеко – и у тили час нестаде чоколадног јајета. Када се зеко Сладибрк вратио кући тата га је почупао за бркове, који су још били умрљани од чоколаде, и рекао: «Ниси ни ти прави ускршњи зец!»

Дође и четврти зека на ред. Он се звао Шаро. Узе Шаро шарено јаје, па с њим кроз шуму. Дође до руба шуме, преко пропланка, па све до језера. Попне се на брвно да с њим преплива језеро. Док је пливао, загледао се у своју слику што ју је приметио на мирној површини језера. Но тада – бућ!, паде му јаје у воду. Ни он није био прави ускршњи зец.

Пети зеко се звао Мека Шапа. Он узме плаво јаје, па с њим кроз шуму. Стигне до руба шуме, пређе пропланак, стигне до језера, преплива језеро, и тек што је стигао на другу обалу сретне га лисица.

»Зеко што то носиш?», упита га лисица. «Носим дјеци ускрсно јаје!», одговори зец.»Дај ми га мало да га покажем својој дјеци!»Лисичићи се стадоше играти с јајем, као с лоптом. Но, једном јаје промаши, падне на камен и разбије се. Ни Мека Шапа није био прави ускршњи зец.